Kondilomi i HPV Virus: Sve Što Treba da Znate

Kondilomi, papilomi, polne bradavice – sve su to imena za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. Ova bolest izaziva znatnu neugodu zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti potpunog uklanjanja virusa, kao i mogućnosti prelaska u karcinom.

Šta su kondilomi i šta ih izaziva?

Uzrok nastanka kondiloma je HPV (humani papiloma virus) koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće genitalnog regiona – vagine, anusa i penisa, ređe kože testisa. Virus ceo svoj životni ciklus završava na površini sluzokože, pa se ne može dijagnostikovati analizom krvi.

Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko različitih vrsta bradavica kod ljudi: kožne, plantarne, ravne i laringealne papilome. Oko 30 tipova HPV virusa izaziva polne kondilome.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Moguća je i vertikalna transmisija sa majke na dete, gde novorođenče često biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilome u grlu).

U teoriji su opisani i kondilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom, ali je ova pojava u praksi dosta retka. Moguće je i širenje kondiloma po telu – prenošenje virusa sopstvenim rukama sa svojih bradavica na neinficirana mesta.

Klinička slika i simptomi

Kondilomi se najčešće nalaze u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca se pojavljuju na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, na otvoru uretre. Kod homoseksualaca se mogu naći na penisu, anusu i donjem delu rektuma.

Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice. To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine često na peteljci, sa karfiolastom površinom beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Važno je naglasiti da su pogrešne dijagnoze česte, pa je neophodno tražiti drugo, pa i treće mišljenje pre početka terapije.

U nekim slučajevima, kondilomi se mogu pogrešno dijagnostikovati kao polipoza koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta, a koja nije opasna i prolazi sama od sebe.

Metode lečenja kondiloma

Lečenje kondiloma je individualno i može biti iscrpljujuće i dugotrajno, a može biti i kratko i bezazleno, u zavisnosti od lokalizacije i veličine promena.

• Krioterapija - spaljivanje tečnim azotom, metoda je bezbolna i ponavlja se na svaka 3-4 dana do nestanka bradavica
• Laser - dobar metod za unutrašnje kondilome (vaginalne i rektalne)
• Podofilotoksin (0,5% rastvor) - tečnost koja se stavlja na bradavicu
• Trihlorsirćetna kiselina - rastvor koji se koristi za spoljne kondilome
• 5-fluoracil krema - lokalna terapija

Sve navedene metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne bave se uzrokom – samim virusom. Smatra se da osoba koja je jednom zaražena kondilomima nikada ne može potpuno da se oslobodi virusa, već samo posle lečenja gubi manifestacije istog.

Kondilomi tokom trudnoće

Kondilomi se često nalaze kod trudnica i tada pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora da se sprovodi u toku celog perioda trudnoće. Tokom trudnoće moguće je raditi laserske vaporizacije kondiloma vagine i vulve, a u slučaju izraženih promena i na grliću materice.

Prevencija: HPV vakcine

U Srbiju je pre nekoliko godina stigla vakcina protiv raka grlića materice. Vakcina se može kupiti u slobodnoj prodaji, a potrebne su tri doze. Postoje dve vrste vakcina koje deluju na kancerogene tipove HPV virusa i time blokiraju ovaj virus da dovede do pojave karcinoma.

Vakcine se preporučuju devojkama u dobi između 9 i 26 godina, a najveći efekat imaju u slučajevima gde prethodno nije bilo nikakvih genitalnih infekcija. Daju se u tri doze - druga dva meseca nakon prve, a treća šest meseci nakon prve doze.

Statistike i značaj prevencije

Svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice, a godišnje se otkrije 1.400 novih slučajeva. Ova bolest je na drugom mestu po učestalosti uzroka smrti žena širom sveta, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom obolelih.

Zaključak

Kondilomi predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažnju i pravovremenu dijagnozu. Ključno je konsultovati više stručnih mišljenja pre početka terapije, a prevencija kroz vakcinaciju mladih osoba može značajno smanjiti rizik od razvoja karcinoma grlića materice.